Величанственим пјесничким сабором у Никшићу завршени „Дани Његошеви“

Међународна манифестација „Дани Његошеви“, коју организују Удружење књижевника Црне Горе, Књижевно друштво „Његош“ и НВО „Његошеве вечери поезије“, завршена је у сриједу 14. новембра 2018, великим поетским сабором у славу Његоша, одржаним у Никшићу, на којем су учествовали пјесници из Русије, Бугарске, Румуније, Словачке, Србије и Црне Горе.

Величанственим пјесничким сабором у Никшићу завршени „Дани Његошеви“

Пјеснички скуп благословио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући пригодним словом Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија  и сабране писце.

„Велика ми је част да поздравим учеснике ове значајне културне и духовне манифестације која има своју традицију и коју доживљавамо као продужетак Његошеве мисли у Црној Гори у њеном аутентичном значењу и тумачењу. У Никшићу имамо, током године, више важних културних манифестација, а Његошеви дани заслужују и у Никшићу, и у Црној Гори, посебну пажњу, нарочито у ово наше анти-његошевско вријеме. Међутим, Његошева мисао, која прожима и додирује и небо и земљу и доње свјетове враћа нас увијек на прави пут. Зато ови Дани, у том смислу, имају огроман значај“, казао је Владика Јоаникије.

У име УКЦГ обратио се Новица Ђурић, који је казао да за организаторе манифестације посебну част чини учешће преводилаца „Луче“ и „Горског вијенца“ из Румуније, Бугарске и Русије. То је, по Ђурићевим ријечима, још један доказ да православни народи живе у једној култури, а Његош је тај који их окупља.

„Желим да се захвалим свештенству, који су нас, ових дана, несебично дочекивали у парохијама Подгорице, Бара, Никшића, изнад свега, Митрополиту Амфилохију и Владици Јоаникију, захваљујућима којима је наше Удружење опстало“, указао је Ђурић.

Тематску бесједу одржао је пјесник Радомир Уљаревић, који је навео да би основна тема „Дан Његошевих“ могла да гласи: Његош, пјесник романтизма и савремена поезија.  Та тешко уочљива лирска димензија Његошевог дара, на коју је указао Милош Црњански, остала је, запажа Уљаревић, скривена епском духу и слуху, који је десетерачки, а као такав је основни код српског језика и поезије.

„Најгласније је о том другачијем, лирском Његошу, не мање великом, проговорио Мило Ломпар. Ломпар је примијетио да је духовна димензија нашег књижевног средњевековља, која је снажно проговорила код Доментијана и Цамблака - лирска компонента наше традиције, а да је њена мистичка димензија имала свој одјек код Његоша у Лучи. Ломпар нам је открио кључ за читање Шћепана, баш као што нам је Митрополит открио кључ за читање Биљежнице и кратких пјесама Његошевих“.

„Дакле, лирска рефлексија, оно што је својим непогрешивим модернистичким инстиктом нагласио Црњански, с једне стране и епска трагичка димензија, која је видљива и препознатљива, о којој говори Жаркo Видовић указујући на схватање Косовског Завјета које је нераздвојно повезано са схватањем трагедије, у том смислу је Горски вијенац трагедија о једном Завјету. Захваљујући Косовском Завјету Његош се уписује у ред највећих трагеда Запада и Истока. Његошевско трагедијско осјећање живота је везано са Косовом, на којем ће содом запушити“, рекао је, поред осталог, Уљаревић.

У великом поетском сабору, у славу Његоша, своје стихове, казивали су пјесници:  Ранко Јововић, лаурет књижевне награде „Извиискра Његошева“, Бећир Вуковић, Горан Ђорђевић из Смедерева, Андрија Радуловић, Штефан Кузма и Мирослав Демак из Словачке, Илија Лакушић, Вишња Косовић.  

Срдачним аплаузима поздрављена су обраћања преводилаца „Горског вијенца“ и „Луче микрокозме“ на румунски, бугарски и руски језик, које је, тим поводом, Митрополит Амфилохије, раније, одликовао Златним ликом Ловћенског Тајновидца: Љубице Рајкић, Андреја Романова и Иље Числова. Иља Числов, који је превео Лучу на руски језик је казао да преко Његошеве поезије Руси и други словенски, хришћански, европски народи долазе у додир не само са српском изворном традицијом, него и са својом прошлошћу.

„Дивимо се његовој истрајности и великој снази у љубави према Богу, без обзира на сва искушења кроз која је прошао, а пролази, на жалост и даље, јер свако антихришћанско тумачење његових дјела задаје му посебан бол. Зато је наша дужност као књижевника и научника, али и као хришћана, да свједочимо главну истину о њему, а то је његово опредјељење за Христа Бога и за свој народ, за хришћанску Европу и за словенство без којег нема свјетске културе, историје, цивилизације, нити свељудског компонента његовог стваралаштва, које нас чврсто везује за вјечност, па опет за Господа нашег Исуса Христа“, поручио је Числов.

Овогодишње, осме по реду књижевне сусрете, пригодном ријечју затворио је Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“.

„Његош јесте свједок једне велике драме појединца, и народа, и космоса, али искром бесмртном све је освјетљавао и дао нам у наслеђе ту искру. То је драгоцјеније од цијелог свијета, од свих књига, јер ако се домогнемо те искре имамо све и непобједиви смо. Иако смо у великој тјескоби Црне Горе, али нијесмо у оној у каквој је живио Његош. Много нам је лакше, ево, како нам је. Поезија има то силно дејство да нас покреће из корјена, да имамо радост што смо људи и свједоци овог времена, што имамо ту ријеч која нас обухвата, у којој се препознајемо и кроз коју се рађамо“, закључио је Мићовић.  

Програм је водила пјесникиња Милица Бакрач, а вече је употпунио хор Светог новомученика Станка, којим руководи проф. Ленка Дурутовић.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva