Владика Иларион на добротворној вечери, у Беранама: Нити благодати Божје држе нас на окупу, без обзира на стихије које су задесиле наш народ

У оквиру акције „Космет – душа Црне Горе“, коју организују Општина Беране и беранска Црквена Општина и више организација: „Чојство“ из Берана, Српски национални савјет Црне Горе, Поријекло, Српски клуб Беране и Фондација Ихтис, у петак 15. марта 2024. године, у Центру за културу, у Беранама одржано је добротворно вече за прикупљање средстава, намијењених осликавању цркве Пресвете Богородице у Ораховцу на Косову и Метохији.

Сабране је благословио Његово Преосвештенство Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Патријарха српског Г. Порфирија. Казао је да се човјек када дође кући, прешавши дуг пут, а кренуо је од куће, радује зато што види да је свуда дом када је добра воља у људским срцима, свуда су браћа.

„Ја овдје имам браћу по крви, ту ми је родбина, и посјетио сам то древно огњиште са кога се расељавало братство из кога ми мајка потиче. То има посебну тежину у овом крају гдје наш народ живи, можда и миленијумима. Јако давно су се људи овдје настанили и култура коју ми баштинимо је древна, јако стара, али оно што је најбитније што се нама десило јесте, не то што постојимо на овом простору хиљадама година, него зато што је вјечност продрла у овај простор на коме постојимо и благословила га“.

„Благословила га је позивом да идемо једни ка другима, да се окренемо ка Богу, живом Богу Који је постао наш ближњи, постао нам пријатељ, постао човјек па од тада са Њим можемо као са човјеком да разговарамо. Те нити благодати Божје нас држе на окупу без обзира на све стихије, које су задесиле наш народ као завјетну заједницу. Дођох са благословом Његове Светости Патријарха Порфирија, чије вам поздраве, молитвене жеље и благослове преносим, који ме, увијек, радо испрати на пут на Косово и Метохију или у Црну Гору зато што зна да је потребно да будемо присутни овдје и да је, на неки начин, и он присутан, када је неко од његових викара овдје“, рекао је Владика Иларион.

Додао је да се не може описати небески мир који осјећа у овим брдима, у овим планинама и не може довољно Богу да заблагодари на том миру.

„Некако је овај мир планински и овај планински ваздух оставио трага и на менталитету народа овдје, тако да људи и дјеца одишу неким миром. Нека би тај мир био непомућен и нека би се преливао и са оне стране планина и брда куда нам срца иду, на наше свето Косово и Метохију, које је исто парче земље као и свако друго, али на том парчету земље се много тога чудесно десило. На том парчету земље има толико прозора који отварају Небеса. Тамо је мајка црква Пећка Патријаршија, тамо су Дечани наша царска лавра, тамо је Богородица Љевишка, страдала и уљепшана, тамо је мученичка Грачаница. Онако како је мученички живот имала прелијепа Симонида, која као да је узидана у један од њених зидова, своју је љепоту принијела на тај начин Богу, тако и Грачаница цијелу себе приноси Богу и шаље поуку народу који тамо живи, јер народ на Косову и Метохији живи тим светињама“.

„То је залог нашег опстанка, због тога смо то што јесмо и због тога смо тамо гдје треба да будемо. Чудесно је то да на неколико стотина квадратних метара опстаје један дио наше завјетне заједнице, један дио нашег народа, који у Ораховцу, и буквално, скупивши се око Цркве упорно опстаје све ово вријеме. Никако да нестану оданде, него стиче се утисак да су све одлучнији, без обзира на све шта се дешава, да се уграде и да не остану још неко вријеме, него да остану тамо вјечно. Да би остали вјечно они себе приносе мајци Цркви и кроз овај чин да не одустају од љепоте, не одустају од пјесме, не одустају од украшавања и, ево, дође вријеме да се и та страдална црква Пресвете Богородице у Ораховцу украси живописом, ликовима светитеља“, навео је Преосвећени Владика.

Том дијелу нашег народа, додао је Владика Иларион, не малаксавају руке иако има оних који се питају око чега се труде, кад их је остала једна шака тамо.

„Можда је једна шака, али и хиљаде предака, па и хиљаде ангела, који каде света мјеста. Преподобни Јустин, једном кад су га питали зашто толико енергично и с ентузијазмом бесједи у скоро празној цркви, каже: Црква никада није празна, она је пуна ангела; пуна је очију наша стварност, непрекидно нас гледа много добронамјерних погледа, а и оних злонамјерних, али ми да видимо, прије свега, те добронамјерне погледе и то недремајуће око Божје, које нас прати, да се окренемо Њему и да зарад Њега живимо. То је вјера којом живе наша браћа и сестре са својим парохом оцем Миланом у Ораховцу и уопште наш вјерни народ на Косову и Метохији, предвођен својим Епископом Владиком Теодосијем“.

„То је вјера која говори: Добро је све, спремамо се за Царство небеско, ми чекамо Христа, ми Њега гледамо, не чекамо да дође неко боље вријеме, како је говорио Владика Николај. Питање је да ли ће икада боље вријеме доћи онако како људи очекују, а да ли је добро сада или није то је ствар одлуке, то је ствар вјере. Ако вјерујеш да је Христос васкрсао, ако вјерујеш да, када отац Милан служи Литургију, од оног хљеба и вина ти се даје вјечни живот, да те Бог грли када учествујеш у том сабрању, онда мора да ти буде добро. Ако вјерујеш у Христа васкрслог, на питање: Како си, одговор мора да буде: Добро сам. Можеш да кажеш болестан сам, боли ме растанак, увриједили су ме, клеветају ме, можеш да кажеш: Лош сам човјек, видим то у себи, али, ипак је добро, колико год да је све у мени, око мене тешко, болесно и лоше, ја настављам да живим због Христа распетог и васкрслога. Кад Њега имам, онда имам све“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Тиме живе људи у Ораховцу, због тога су тамо, а због тога, по ријечима Владике Илариона, смо и ми овдје.

„То је квасац којим расте наш народ - вјера у Христа васкрслог. Покушало је зло да искорјени вјеру у Христа васкрслога, па, ево, није успјело. То су неке несрећне епизоде у историји нашег народа од којих се, још, увијек, опорављамо али ми вјером живимо, у њој да ходимо и да свједочимо својим животом радост васкрсења, на конкретан начин. Зато смо благодарни ми, који смо толико везани за Косово и Метохију, што се ви трудите, не само да пјевате разоноде ради о Косову и Метохији, него, заиста, да се трудите да сте што чешће доље и да помогнете, на конкретан начин, да се црква гради. Градите ви који долазите са овог простора на Косово и Метохију кад дођете у Девич или у Дечане да се причестите или у Пећку Патријаршију, а израз љепоте коју доживљавате биће живопис који, ако Бог да, да засија на зидовима цркве Мајке Божје у Ораховцу“.

„Нека Бог благослови све оне који започеше ово добро дјело, нека би нам Бог дао снаге да се, у радости васкрслог Христа, свагда скупљамо на добро, нека бисмо помагали једни друге и овамо и „онам` онамо“, како се каже у пјесми. Долазите на Косово и Метохију што чешће. То је потребно том народу који живи на Косову и Метохији, нашем вјерном народу, а потребно је и вама. Свака посјета је благослов. Када посјетимо неко мјесто ми добијамо посебан дар и наш дом волимо још више. Нека би Бог дао снаге, нека би дао снаге и нашем домаћину, који је благословио да се вечерас овдје саберемо, а то је Владика Методије, да и даље правилно управља „ријечју истине Божје“, нека бисмо наше јединство у Господу Христу чували и унапређивали и нека бисмо живјели завјетом, који је за наш народ потврђен на Косову и Метохији“, поручио је Преосвећени Епископ новобрдски Г. Иларион.

Добротворној вечери за осликавање цркве у Ораховцу присуствовали су предсједник Општине и СО Беране: Вуко Тодоровић и  Милун Рмуш.

У програму су учествовали: позната интерпретаторка етно и духовних пјесама Даница Црногорчевић, дјечји црквени хор „Младенци“, етно група „Горица“, гуслар Милун Томовић, а обратила се и Оливера Радић, професорица српског језика у гимназији у Ораховцу, која као новинар извјештава о животу и страдању српског народа са простора Ораховца, Велике Хоче, Призрена, Ђаковице и Дечана.