Саборна црква у Никшићу прославила ктиторску славу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог мученика цара Николаја Романова и других са њим, у уторак 17. јула 2018, Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке са гостујућим свештенослужитељима о. Небојшом Грдинићем из Њемачке и о. Андрејем Парфињоком из Санкт Петербурга.
Бројни вјерници су својим присуством на Литургији допринијели  торжествености самог  празника, а молитвено сабрање појањем је пратио хор Преподoбне мати Ангелине и пјевница Саборног храма.
Надахнутом бесједом обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, нагласивши да је повод данашњем сабрању стогодишњица од мученичке смрти Светог цара Николаја, царице Александре, царевића Алексеја и царских мученица, ћерки Олге, Татјане, Марије и Анастасије, прослављање Светих царских мученика и сјећање на њихова велика доброчинства.
Прије десетак година, установљено је да се на овај дан врши помен свим ктиторима, добротворима, градитељима овог светог храма, а Свети цар Николај, уз црногорског краља Николу, краља Петра и друге значајне личности, први је ктитор Саборног храма.
„Свети цар Николај за вријеме свог земаљског живота прославио се вјером, добрим дјелима. Љубио је Цркву, свету вјеру православну изнад свега. Служио је својој светој Цркви, подизао монументалне храмове од Русије до Јерусалима, Хеврона и до Црне Горе, на многим другим мјестима препознају се трагови његовог ктиторства и доброчинстава. Човјек истинске вјере, хришћанске културе и великог наслеђа руског царства“, казао је Владика.
Слиједио је, по ријечима Епископа Јоаникија, стару руску идеју, од Петра Великог, а и прије, да је Русија дужна да штити своју браћу, православне хришћане на Балкану и Блиском Истоку, који су пали у ропство.
„Свети цар Николај је ту идеју слиједио, остварио и за њу се жртвовао. Можемо говорити о његовом земаљском житију, а, такође, можемо, већ, говорити и о његовом небеском житију. Сабрање руског народа на мјесту страдања Светих царских мученика око „Гањине јаме“ и око храма на Крови у Екатеринбургу, улази у небеско, небоземно житије Светог цара Николаја. То је величанствен знак, народ окупљен око свог Патријарха, архијереја и свештенства, сабрани да одају молитвено поштовање Светом цару Николају, да изразе покајање за гријех цареубиства и посвједоче да се Русија вратила сама себи“, рекао је Владика.  
Додао је да, уз ово, постоји и српско житије Светог цара Николаја. Кључни моменат тог житија, истакао је Његово Преосвештенство, је када је запријетио Европи, савезничким земљама да не издају српски народ када му је било најтеже.
„Поједине земље су, већ, биле отписале српски народ, почетком 1916. али тешко је било изгубити Русију као савезника и тек су тада послали помоћ те се спасио наш народ у Грчкој. То је било вријеме највеће српске голготе, али убрзо је услиједила голгота руског цара и његове царске породице, заправо царске Русије у цјелини. Мислили су поједини да ће се то завршити само на Русији, нажалост, послије голготе Светог цара Николаја и царске Русије, узлазили су полако на своју голготу и остали православни народи“, бесједио је Преосвећени владика Јоаникије.
У српско житије Светог цара Николаја ушла би и прича о избјеглицама, који су из Русије дошли у краљевину Југославију под заштиту краља Александра и Патријараха Димитрија и Варнаве.
„У руским официрима, професорима, љекарима, који су дали огроман допринос обнови наше земље, краљ Александар је гледао лице пострадалог руског цара и дао им велике повластице у својој земљи“, казао је Владика.
Он је нагласио да је, недавно, откривена најсјајнија страница српског житија Светог цара Николаја, а писао је Свети владика Мардарије Ускоковић, који је био руски ђак, познати проповједник у Русији као млади јеромонах, близак царском двору.
„У то житије спада и нада коју је изразио Свети владика Мардарије, пјевајући Русији `30.-их година (20. вијека), када је у тој братској земљи владала пустош, порушени храмови, многи претворени у магацине, понижени, побијене руске владике, свештенство разјурено, манастири опустошени. Он је тада говорио: Вјерујем у васкрсење Русије, јер жртва руског народа ће бити благословена од Бога и Русија ће се вратити себи“, истакао је Епископ Јоаникије.
Повратак Русије себи, по ријечима Његовог Преосвештенства, је велико укрепљење и за нас, велики понос за овај храм и за град Никшић, који памти доброчинства Светог цара Николаја и наше вјековне заштитнице, мајке Русије.
„Тако је било, ако се то некоме сада не свиђа и ако то неко пориче данас, онда знамо шта чини и коме служи, а ми смо дужни говорити истину и благодарити за доброчинства. Треба само погледати шта кажу књиге колико је помоћи Црна Гора добијала у вријеме Светог цара Николаја. Двор црногорски се издржавао од руске помоћи, војска, просвета, а ми то хоћемо да заборавимо! Хоће поједини да пљуну на то. Нека их буде срамота! Доброчинства, нарочито братска, која су без интереса, се не заборављају.“
„Велика је радост данас за цијелу православну васељену, јер, ево нових заштитника православља, Светих царских новомученика, цара Николаја и његове породице. Да се сјећамо његових доброчинстава и његове голготе. Овај свети дан за нас је дан славе, дан молитве, дан свете службе, дан саборног окупљања у овом светом храму и нека то тако буде и у будуће. Нека овај свети храм свједочи своју љубав према Светом цару Николају, према свим ктиторима и добротворима, и великим и малим“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Након Литургије одслужен је парастос ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.
Поводом прослављања ктиторске славе освештан је и преломљен славски колач, а благосиљањем колача свој имендан прославила је и монахиња Олга из Жупског манастира.
За присутне је уприличена и трпеза братске љубави, а уважени гост из Русије, о. Андреј је поклонио владици Јоаникију панагију, а о. Остоји Кнежевићу, старјешини Саборног храма, напрсни крст као знак пажње и љубави у заједничком прослављању царских мученика Романових, којима се данас навршава сто година од мученичке кончине.
 

Srpska pravoslavna crkva

Sveviđe