Црква Успења Пресвете Богородице у Пошћењу прославила храмовну славу

Храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, у шавничком селу Пошћење прославио је, на овај велики и дивни празник, у сриједу 28. августа 2019, молитвено и свенародно своју храмовну славу.

Црква Успења Пресвете Богородице у Пошћењу прославила храмовну славу

Литургију је служио свештеник Драженко Ристић, надлежни парох, који је сабраном вјерном народу и гостима, празничког сабрања честитао празник, бесједећи о Пресветој Богородици и догађају Њеног уснућа.

„Сабрали смо се око светог храма, у славу Пресвете Мајке Божје, Оне Која је родила Христа Спаситеља. Она је прва међу Светима, Којој се обраћамо и преко Ње молимо Сину Њеном за душе наше“, казао је о. Драженко, указавши, овом приликом, на велики проблем савременог друштва, „бијелу кугу“, која пустоши наша села, а угрожава и градове.

Током свете службе Божје вјерни народ, који је постио Госпојински пост, приступио је и причестио се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.

Надлежни парох је, потом, заједно са сабранима освештао славски колач и жито, које је са својом породицом принио Предраг Грбовић, домаћин славља. Дио колача преузео је Радош Ћоровић, који ће се побринути за славље наредне године.

Великогоспојинско сабрање у Пошћењу велики је и значајан дан за житеље Дробњака. Ове године, поводом Успења Пресвете Богородице, храмовне славе пошћенске цркве, требао је да се бесједом обрати недавно преминули историчар др Вукић Илинчић. Ријеч о прерано уснулом брату у Христу, који је „волио дробњачке горе, које су га радо сретале“, изговорио је новинар Велиша Кадић.

„Вукић Илинчић  је оставио дубок траг у науци. Из његових дјела има се шта научити. Његова обрада бомбашке и васојевићке афере у којој је оголио монтирани политички процес, сличан оном који се данас води у Подгорици, те политичке прилике у Црној Гори од 1905. до 1914. само су дио његовог богатог стваралаштва. Своје огромно знање преносио је на научну и стручну јавност, домаћу и страну и као професор, али и као уредник историјских издања Матице српске. Не може се заборавити његово виђење тајног уговора Црне Горе, Србије и Турске у вези са анексијом Босне и Херцеговине, па питање Рашке области 1908, прелазак Васојевића у Србију 1861, о карактеристикама национално-ослободилачке политике краља Николе према средњем Полимљу и Потарју у вријеме Балканских ратова и тако редом“, навео је Кадић о историчару Вукићу Илинчићу, историчару раскошног талента, у коме се, по ријечима Кадића, остварила сјајна симбиоза поштења и правичности гласовитих Илинчића.

Један од најстаријих мјештана, Момир Абазовић, одао је признање надлежном пароху, о. Драженку „за узвишену мисију коју обавља у овом дијелу Црне Горе“.

„Наш прота је најомиљенији становник цијелог Дробњака“, казао је Абазовић.

Професор у пензији Милисав Чворовић подсјетио је на вријеме кад је службовао у пошћенској школи и изразио наду да ће наша села поново оживјети, а са њима и школе.

„Некад је овдје врило, жамор дјеце чуо се на далеко. Дај Боже и Пресвета Богородице да се живот врати у школу, да се нашим падинама поново ори дјечји смијех“, рекао је Чворовић.

Домаћин славе наредне године, Радош Ћоровић пожелио је да се идуће године на  овај свети и велики дан окупи што више дјеце.

 

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva