Сретење Господње молитвено прослављено у Ђурђевим Ступовима

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је  на празник Сретењa Господњег, у петак 15. фебруара 2019, са свештенством Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Владика је у архипастирском слову казао да данашњи празник задивљује својом узвишеношћу, а с друге стране и скромношћу. Долазећи да изврше што је по закону прописано над новорођеним Младенцем, Пресвета Дјева Богородица и Свети праведни Јосиф доносе Христа у храм да би, истовремено, принијели и жртву да Га свештеник благослови.

„Тај старозавјетни обичај има дубоку позадину још од пророка Мојсија. Био је обичај да се у четрдесети дан, кад се приноси мушко чедо у храм пред свештеника, принесе и жртва. По томе шта су принијели Пресвета Богородица и Свети праведни Јосиф, а принијели су два голубића, види се да су живјели у крајњој скромности. Нијесу имали да принесу јагње или неку скупљу жртву“.

„Овдје се догодио сусрет старог и новог завјета. Обред је старозавјетни, али је садржина била, већ, новозавјетна“, рекао је Епископ Јоаникије, додајући да је Божји човјек, старац свештеник Господњи који је примио Христа у наручје, осјетио да је примио Спаситеља свијета у наручје.

„Он је својим старачким рукама држао Богомладенца, Онога Који држи цијелу васељену, цио космос и сваког од нас појединачно. Сјетио се да се на њему испунило пророштво које му је давно речено да неће умријети док не види својим очима Спаситеља свијета“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки.

Епископ је подсјетио да је старац запјевао пјесму, не ону која је старозавјетног обреда, него новозавјетног: Сада отпушташ у миру слугу свога Господе и ту химну Светог Симеона Богопримца читамо на вечерњој служби .

„Када настаје Нови завјет и обред се прилагођава ономе ко твори тај завјет. Видимо да се догодило нешто суштински ново, измјена из темеља. По природи ствари богослужбени обред се најтеже мијења и нема потребе да се мијења док не настане потреба да се мијења према Ономе Који доноси спасење. Дакле, већ, од овог момента богослужење се прилагођава Христу. На нови начин се слави име Божје, јер је дошла пуноћа откривења. Син Божји сишао је са неба, примио људску природу од Пресвете Дјеве Богородице и постао човјек, родивши се као Богомладенац“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Свети Симеон види ко је Он, прославља Богомладенца Кога је примио на своје старачке руке, али, истакао је Владика, прославља и Пресвету Дјеву Богородицу Која Га је родила.

„У томе имамо дивну поуку да се, увијек, обраћамо Пресветој Дјеви Богородици Мајци Господњој, мајци Спаситеља свијета Која има слободу да се моли Сину своме за цио свијет. Каже јој: Овај лежи да многе обори и да многе подигне. Каква чудесна ријеч! Оборио је многе идоле, заблуде, величине лажне у овом свијету, а подигао оне који су ишли путем Божјим, подигао је пред Богом оне старозавјетне праведнике који су чекали Његов долазак, као што је подигао и старца Симеона“, казао је Епископ Јоаникије.

Поручио је да смисао живота старца Симеона врхуни у том догађају. Када је примио Христа у своје наручје схватио је да не може ништа више од тога дочекати и рекао: Сад ме отпусти.

Али, нагласио је Владика, још нешто је старац Симеон рекао Пресветој Богородици: И теби самој пробошће мач душу да се открију мисли многих срдаца.

„Најприје, свакако, мислимо да се односи на пророштво о страдању Христовом на крсту када је Пресвета Дјева Богородица састрадавала са својим сином док је Он висио на крсту и није одступила од Њега, не само због мајчинске љубавим, која је неописива и дубока, него и због вјере што је имала осјећање да ће Он Који прима смрт оживотворити све нас својом смрћу и својим васкрсењем“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.