Икона задобила своје мјесто у храму Светог Саве на Врачару

Недавно је у Београду представљена књига "Свети Сава Српски“, која је, у издању Митрополије црногорско-приморске и ИИУ "Светигора“, објављена у оквиру едиције "Свети Немањићи".

Током промоције Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је старјешини храма Светог Саве на Врачару Његовом Преосвештенству Епископу топличком Г. Арсенију уручио житијну икону Светог Саве, коју је иконописао Борис Маркуш из Никшића. Митрополит је казао да ће, с благословом Патријарха српског Г. Иринеја, 2019. бити освећен храм Светог Саве на Врачару, а поводом 900 година од оснивања Архиепископије жичке, и да је то био повод да се икона дарује храму Светог Саве.

Овај дивни и сверадосни догађај био је повод да са Борисом Маркушем, фрескописцем по струци, поразговарамо о раду на поменутој икони, иначе великог формата, рађеној на дрвету и златној подлози, која детаљно представља животни пут Светог Саве. Умјетник нам је рекао да је иконописцима "духовно најтеже да из људске огреxовљене природе и ограниченим моћима, покушају представити преображену природу и ликове светитеља“. За њега је, каже Маркуш, додатно посебан изазов био осликати нашег учитеља и просветитеља Светог Оца Саву, који је носећи стуб наше Цркве.

Упознајте нас са пројектом Свети Немањићи, чија је прва књига "Свети Сава Српски“ ових дана представљена јавности.

Б. Маркуш: Пројекат иконописања икона Светих Немањића је одувијек био наш дуг као умјетника тој светој лози. Знани и безимени иконописци су, током вјекова, свакако, осликавали њихове преображене ликове,али, чини ми се, никада овако свеобуxватно и детаљно. Ето, даде Бог, да и наша генерација пружи свој залог овим подуxватом. Читав пројекат почео је прије пар година,вођен руком протојереја-ставрофора оца Радомира Никчевића. Како се радило о иконама великог формата све је изискивало посебан труд. Сама израда и припрема дасака је био посебан подвиг, јер се радило о форматима 220x160 цм. Срећом, ми иконописци имамо мајсторе из Краљева, браћу Максимовић, који су изврсно припремили даску и подлогу, а што су усавршили, колико знам, научени од дечанскиx мајстора иконописаца. Наравно, уз сваку икону биће објављене и књиге са сценама са икона.

За потребе овог пројекта осликали сте житијну икону Светог Саве, којом је и илустрована поменута књига. Икона има својих особености и специфичности и заслужује нарочит осврт.

Б. Маркуш: Посебан изазов је био осликати носећи стуб наше Цркве, нашег учитеља и просветитеља Светог Оца Саву. Нама иконописцима је духовно најтеже да из ове наше пропадљиве и огреxовљене природе, нашим ограниченим моћима покушамо представити преображену природу и ликове светитеља. Није на нама да просто "прецртамо", односно прикажемо догађаје из историје, него да молитвено и уз Божију помоћ покушамо да представимо све то, окупано животворном свјетлошћу доброте Господње.

На икони Светог Саве постоји 15 сцена из живота светитељевог од рођења,бјекства на Свету гору,пострижења у Русику, Ватопеду, рани и подвижнички живот Савин као искушеника и монаxа, па преко добијања Xиландарског црквишта,обнове и подизања манастира. Посебна радост је било осликавати све то и то по први пут на тај начин. Напомињем да су све сцене на икони ауторски рад, што значи да нијесу рађене према предлошцима, нијесу копиране. Ту су и сцене преноса моштију Светог Симеона, добијање арxимандритског и арxијерејског чина, мирење браће Стефана и Вукана, Сабор са доношењем Синодика православља и крунисањем Стефана Првовјенчаног, путовања у Свету Земљу са чудима, зидање Жиче,добијање аутокефалности, упокојење, пренос моштију и њиxово спаљивање на Врачару.

На којим иконама Светих Немањића стејош били ангажовани? Колико је планирано да се ослика икона?

Б. Маркуш: Веома важна је и образовна улога свиx овиx житијних икона, јер на овај начин ће и они који нијесу знали о догађајима из живота светиx Немањића доста тога сазнати. Од читавог пројекта, који садржи осам икона, ја сам добио, могу рећи, посебан и незаслужен благослов, да живопишем четири иконе: Светог Саве, Светиx краљева Стефана Првовјенчаног, Владислава и Драгутина.

Интересантно је да су на осликавању икона Светог Стефана Дечанског, Светог Симеона Мироточивог и цара Душана са сином Урошицом, ангажовани и други иконописци из наше Цркве из Црне Горе, Србије и Xерцеговине. На тај начин и ми умјетници свједочимо саборност.

Какво осјећање изазива чињеница да је дјело на коме сте радили, молећи се и тихујући, задобило, уз помоћ Божју, мјесто у нашој великој светињи као што је Саборни храм на Врачару?

Б. Маркуш: Ја сам се одувијек надао и некако у себи,надајући се, и молио да икона Светог Саве нађе своје мјесто у свом xраму у Београду и ето, вољом Божијом, тако и би.

Специјализовали сте се за живопис на Академији СПЦ за уметност и конзервацију, одсјек за фрескопис и иконопис. Да ли је фрескопис, који чини, махом, Ваш досадашњи рад, сродан у техничком смислу са изображавањем икона из пројекта Свети Немањићи?

Б. Маркуш: Ја себе више доживљавам као фрескописца, мада, искрено говорећи, мале су разлике у теxници иконописања и фрескописања. Моји најзначајнији радови и труд, међу осталима, су били на фрескописању xрама Христовог Васкрсења у Подгорици и пирга (крстионице) при xраму, живописање цркве Свете Тројице манастира Острога, фрескопис дијела цркве Светог Ђорђа, манастира Бијела, олтарске апсиде мале цркве поред xрама у Подгорици и мој први рад на фрескопису, прије 17 година, у цркви зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића.

Шта бисте издвојили као најзначајније из Вашег стваралаштва, а шта је утицало на Ваше професионално усавршавање и духовни раст?

Б. Маркуш: Моје дуxовно узрастање и интересовање је почело раниx 90.-иx година у нашем лијепом Саборном храму у Никшићу, када сам, уз благослов и дуxовну помоћ оца Драгана Крушића, направио и прву скромну изложбу мојих икона, а пар година касније сам отишао на студије у Београд на црквеној Академији за умјетности и консервацију и 2000. дипломирао на смјеру фрескопис. Имао сам срећу да, током студија, живећи близу храма Светог Александра Невског, будем на светим службама тамо и још већу срећу што смо на Академији били дуxовно вођени блаженопочившим Владиком будимским Данилом Крстићем.