Споменица Стефана Немање – Светог Симеона Мироточивог представљена у Беранама
У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране, у недјељу 14. децембра у беранском Центру за културу, одржана је промоција Споменице Стефана Немање, чији је приређивач Влајко Ћулафић, главни уредник "Свевиђа", листа Епархије будимљанско-никшићке.
У представљању Споменице Стефана Немање, чијим издавањем се, још једном скреће пажња на значајан јубилеј – 900 година од рођења Светог оца нашег Симеона Мироточивог, учествовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, који се, овом приликом, осврнуо на личност и дјело утемељивача српске историје, традиције, православне вјере и духовности, Стефана Немање.
"Оно што, по мом мишљењу, нарочито карактерише Стефана Немању Преподобног Симеона Мироточивог јесте дубока, несвакидашња богочежњивост веома даровитог човјека и, надасве, историјске личности, јер ако бисмо у нашем народу тражили неког ко представља историјску личност par excellence, то би био Стефан Немања Преподобни Симеон Мироточиви. Може се на различите начине тумачити његова одлука да из католичанства пређе у православље, али, зар то није био један порив да се дође до пуноће вјере, који је послије потврдио. Тај порив се пројавио нарочито снажно када је почео да подиже велике задужбине“.
"Било је и прије ктитора, било је светитеља и писмених људи у српском роду, али Немања се појавио као својеврстан стуб око кога се све касније сабирало, па и као ктитор. Он је први ктитор монументалних задужбина у српском народу, да поменемо само неке: цркву Светог Николе у Куршумлији, Топлици, Ђурђеве Ступове у Расу, Студеницу, манастир Вољавац и Хиландар, који је подигао заједно са Светим Савом. Он се прославио као ктитор, ктиторство је један од важних елемената његовог светитељства, али њему то није било довољно“.
"Он је, као што видимо, свега себе принио на жртву за обједињавање свог народа, за његово ослобођење, принио је себе на жртву да би уздигао свој род, да би га Богу приближио, да би га духовно објединио и истина је да је Свети Стефан Немања својом дјелатношћу учинио све оне важне претпоставке за устројавање Српске Цркве. Он је ставио подлогу за велико дјело Светом Сави“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Владика је подсјетио да је култ Светог Симеона Мироточивог једно вријеме имао предност над култом Светог Саве, јер је прослављан као заштитник цијелог отачастсва, као чувар отачаства, наравно, и Свети Сава са њим.
"Његов култ је снажно назначен са великим чудом након његовог упокојења мироточењем његових Светих моштију, а свето миро из светих костију прихвата се у Цркви као нарочито дејство Духа Светог и нарочити непосредни знак нечијег светитељства. У нашем роду имамо само једног мироточца, то је Преподобни Симеон Мироточиви, велики ктитор манастира Студенице. Послије обнове Пећке патријаршије 1557. култ Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве се објединио и нарочито је био развијен у Црној Гори што је имало великог значаја за очување вјерског и националног идентитета у доба турског ропства“.
"Свети Симеон и Свети Сава су васељенски светитељи, које прослављају и други православни народи. Прослављају их са великим поштовањем браћа Грци, а, исто тако, Руси, Бугари имају култ ове двојице светаца и остали православни народи. До данас је остало то да су они заштитници отачаства, да нарочито штите своје светиње и задужбине, али и свој род. Треба поменути и то да је Свети Стефан рођен у Подгорици, у мјесту Рибница, и да је Зетска земља, односно Дукља, називана од почетка Немањиним отачаством и Немањином дједовином и кад је велики Жупан објединио све српске земље почело се говорити како је он објединио и обновио своју подијељену и поцијепану дједовину.
Да приредим ову споменицу пресудан је био подстицај Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија из једног од наших разговора о обиљежавању 900. годишњице Немањиног рођења и градњи Саборног храма у Беранама, који је посвећен Немањи Мироточцу, те благослов који је дао мојој одлуци да почнем са прикупљањем и одабиром текстова за њу, казао је на промоцији Споменице Стефана Немање Влајко Ћулафић, приређивач.
"Осим подстицаја и благослова, била је велика и помоћ Преосвећеног Владике коју ми је пружао током рада на књизи, прије свега, приступом његовој и епархијској библиотеци. У прикупљању прилога велика је била помоћ г.-дина Будимира Дубака, књижевника, Александра Вујовића, дипломираног теолога, уредника катихетског програма Радио Светигоре и члана редакције "Свевиђа" - листа Епархије будимљанско-никшићке, као и Петра Вујичина, преводиоца из Београда. Јерођакон Агапит (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, превео је на савремени српски језик избор старих српских родослова и љетописа од Љубомира Стојановића, а јереј Слободан Радојевић, парох берански, превео је избор из старих српских записа и натписа. Свима њима дугујем велику захвалност“.
"Пошто је ова промоција и продајног карактера – наш покушај да прикупимо средства за Храм који градимо у славу и част Стефана Немање, они који вечерас буду купили Споменицу, осим што ће дати прилог за изградњу Храма, имаће, вјерујем, и вриједну и трајну, успомену на то“, поручио је Ћулафић.
Споменица Стефана Немање – Светог Симеона Мироточивог, према ријечима проф. др Здравка Делетића, свједочи да је приређивач обавио посао који заслужује признање: ишчитао је обимну књижевну, публицистичку и научну литературу, издвојио ефектне цитате, зналачки груписао материјал по тематским областима, без сумње је заслужан и за богат илустративни и документарни ликовни материјал, којим је текст визуелно украшен и документарно обогаћен.
"Издавач Споменице, Епархија будимљанско–никшићка, заслужује признање за припрему и штампање ове вриједне публикације, која је сјајан прилог богатом завичајном фонду књижевних, публицистичких и научних дјела аутора и издавача из региона Васојевића. Није ово прва вриједна публикација у издању Епархије, без сумње и заслугом њеног старјешине, Преосвећеног Епископа Господина Јоаникија. Овом споменицом заокружује се циклус манифестација поводом обиљежавања 800 година Манастира и Будимљанске епископије и 900 година од смрти Стефана Немање“, запазио је Делетић.
Он је указао на оправданост објављивања и вриједност Споменице, која, поред тога што свједочи о државотворној мисији и дјелу Стефана Немање, према Делетићевим ријечима, без сумње је ваљано и документовано свједочанство о српској историји, култури и традицији, свједочанство о коријенима, трајању и постигнућима. Ваљан је документ у легитимисању и промоцији националне традиције и културе.
У програму промоције, који је водила новинар Соња Савић, учествовао је Црквени хор Свете мати Анастасије са диригентом Андријаном Вучетић-Обадовић, народни гуслар Зоран Ђекић, Васко Драговић, рецитатор.
