Празник Успења Пресвете Богородице молитвено и свечано прослављен у Пивском манастиру

Светом Литургијом, благосиљањем славског колача и црквено-народним сабрањем у Пивском манастиру је прослављена храмовна слава – празник Успења Пресвете Богородице.

Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Ранко Билинац, старјешина храма Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва из Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Службу су појањем пратили хор Преподобне мати Ангелине из Никшића и сестринство Жупског манастира.

Сабраном вјерном народу, по прочитаном Светом Јеванђељу, ријечима бесједе обратио се свештеник Ранко Билинац.

„Ево данас Господ и Пресвета Богородица, којој нека је слава и милост, сабраше нас у ову древну светињу да се и ми Господу и Пресветој Богородици помолимо. Увијек се треба састајати, увијек се треба Господу молити, Господа и светитеље Његове у помоћ призивати јер ако не би нам Господ помагао и Пресвета Богородица ту била, па ко би, драга браћо и сестре. Ко би био ближи нама него наш Господ и срећа наша, Господ наш никад нас не заборавља као што нас и данас није заборавио него нико други него Он и Пресвета Богородица сабрали нас у ову светињу да се Господу молимо, да је поменемо данас, да је призовемо као што су је увијек у овој светињи наши стари призивали и она је ту увијек била она топла молитвеница која је наше молитве примала, Господу их свом и Сину нашем Господу Исусу Христу приносила и Он је помагао“, рекао је о. Ранко.

Евхаристијском сабрању присуствовали су бројни вјерници из разних крајева Црне Горе, Србије и Републике Српске, који су се након Госпојинског поста, причестили Светим Тајнама Христовим.

Освештан је и преломљен славски колач. Домаћин овогодишњег славља био је Василије Блечић заједно са црквеним одбором манастира. Он је дио крсног колача предао Младену Дурутовићу, који се обавезао да буде домаћин Великогоспојинског сабрања у Пивском манастиру идуће године.

Потом је у манастирској порти оджана традиционална духовна академија на којој је бесједу насловљену „Виши смер на Пивској планини“ одржао књижевник др Драган Хамовић.

Он се осврнуо на „најтамнији одсек српске историје када је и најширим слојевима народа запретила бездана опасност“. Тада је црква, према Хамовићевим ријечима показала највише стрпљења и отпорне виталности чиме је и себе и већи дио своје пастве сачувала од свеопштег затора.

„Када су, у немоћи, утихнули витешки отпори – јер у читавој Европи није било бране агарјанском поводњу – на обзору српског самоочувања указаше се подухвати тајних и јавних Соколовића – да подигну разрушено и сравњено. Зрачење још несажежених моштију Светог Саве из Милешеве обухваташе не само Србе хришћане него и мухамеданце, захватајући сву тадашњу Херцеговачку митрополију обновљене српске Патријаршије. Херцеговина је постала средиште српских градилачких напора. Пива је узрасла као једна од духовних тврђава у низу „између Тврдоша крај Требиња и Добруна близу Вишеграда“, као израз вишег смера којем се тежи, издржава до бољих околности за народ чији је општи земаљски успон застао Лазаревог косовског Видовдана, као залоге успона и успења друге врсте“, казао је, између осталог, Драган Хамовић.

Хамовић је у својој бесједи подсјетио и на личност Саватија Соколовића који је на митрополитску катедру Херцеговине ступио 1573, и освештао темеље манастира Пиве. Након више од деценије, градња је била завршена, а Саватије наслиједио трон пећких патријараха као четврти Соколовић на њему.

„Прва трећина 17. века беше у знаку писања, иконописања и живописања, логосног заокружења здања. Након првог иконостаса чувеног зографа и писца Лонгина , поред грчких и домаћих мајстора – пре свега попа Страхиње, зограф Јован израђује нови иконостас – који ће 1639. Освештати Свети Василије Острошки – а на коме ће, први пут, међу престоним иконама бити исликани ликови Светог Симеона Немање и Светог Саве“.

„Наравно да то није некакав испад, него израз намере да се добро утврди свест о значају темељника српског православног идентитета, насупрот тежњама Цариграда и Охрида да поврате грчки црквени утицај у српским земљама. То је давнашњи знак који данашњи предводници народа олако заборављају: хоћемо да смо своји, самовласни а не подвлашћени, макар у области духовној, ако су снаге исцрпене у државној. Родоначелне Немањиће, поред иконе Успења Пресвете Богородице и Светога Георгија, одани ктиторски народ Пиве имао је стално пред очима – и није се могао никако помести“, нагласио је др Хамовић.

Храмовна слава Пивског манастира прослављена је трпезом љубави и богатим културно-умјетничким програмом.