Представљање четворотомног издања ,,Свето Писмо и Свети Оци” Владике Јована Пурића у подгоричком Саборном храму
У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржано је у петак ,19. априла представљање четворотомног издања ,,Свето Писмо и Свети Оци” Владике Јована Пурића. О књигама су говорили: Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије ; протојереј-ставрофор Гојко Перовић ; протојереј Никола Пејовић, као и приређивач – Владика Јован Пурић.
,,Када говоримо о вјери прсвославној, ми говоримо о вјери откривења, о Богу који се открио и јавио као Тројица. А ту вијест донио је Господ Исус Христос и зато је Он централна личност нашега живота, вјере, спасења, почетак и крај. То што је Бог објавио себе, тиме је показао и објавио не само Себе као савршенога Бога и као савршенога човјека, него је објавио и истину о човјеку и та истина записана у Светом Писму, посвједочена животом светих апостола и светих отаца чува се у Цркви Христовој. Као што каже Свети Иринеј Лионски: ,,Која је била, која јесте и која ће бити до краја свијета и вијека – стуб и тврђава истине”. – рекао је у уводном слову прота Никола Пејовић.
Он је исказао велику радост што је баш ове вечери у крипти Епископ Јован Пурић представио веома вриједно четворотомно издање у препуној крипти храма, што свједочи да је својом пастирском и архипастирском службом у Црној Гори оставио дубоког трага:
,,На ту ријеч Божију оваплоћену, на ту ријеч записану у Светом Писму, посвједочену светим оцима, нарочито вечерас имамо разлог да се вратимо, да се ње опоменемо и изразимо велику духовну радост. Са нам је Епископ др Јован Пурић, нама веома познат и веома драг, а ваше вечерашње присуство говори да је својом пастирском и архипастирском службом у Црној Гори оставио дубоког трага у ономе што је најважније, а то је у сусрету и љубави”.
Након протојереја Николе Пејовића, старјешине Саборног храма, ријеч је узео Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је рекао да је Владика Јован узрастао у врсног теолога, нашег времена, једног плодног богословског писца, али и у доброг проповедника и пастира Цркве који је иишао освештаним стопама Светога Саве и Светог Владике Николаја и оца Јустина и својих наставника Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија:
,,Вечерас имамо једно заиста драгоцјено дјело. Владика Јован је урадио оно што је Црква и раније радила, али, он је то урадио на нови начин, са новим приступом, ослањајући се на дневна читања Светога Писма у цркви, прије свега на читања из Апостола и из Јеванђеља на богослужењима”. – рекао је Владика.
Митрополит Јоаникије је затим нагласио да су богословска дјела Владике Јована Пурића резултат његовог просвећења Божијом благодаћу и мудрошћу, свјетлошћу, истином и правдом и живота преизобилно богатог непрестаним подвигом и радом:
,,Отац Јован је просто постао једна велика духовна ризница, препун духовног искуства и сјајног образовања. Он се образовао кроз бигословске школе, али не само кроз школе, него је много радио на себи и ван школе, ван официјелног академског образовања, много радио, писао, стварао, непрестано се молио Богу, узрастао и даље узраста; јер човјек напредује на путу Божијем у све дане живота свога потпомаган Божијом благодаћу, просвјећиван Божијом мудрошћу, свјетлошћу, истином и правдом и као плодове таквог живота и непрестаног подвига и рада имамо његова богословска дјела”.
Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејески намјесник подгоричко-даниловградски, некадашњи ректор Цетињске богословије осврнуо се на дубок траг који је Владика Јован оставио као професор на Цетињској богословији:
,,Као професор Цетињске богословије, тада јеромонах Јован Пурић, оставио је дубокога трага као предавач у бројним генерацијама. А осим што је био предавач, васпитач и разредни старјешина, чули смо већ био је и изузетан појац, професор догматике, Светог Писма и литургике. То су четири дисциплине у којима је он збиља највише допринио образовању ђака – богословаца, а данас на све четири стране свијета епископа, јеромонаха, свештеника, вјероучитеља и ко зна гдје све нијесу стигли ђаци Богословије на том пастирском раду садашњег Епископа Јована Пурића”.
,,Оно што вечерас желим да нагласим јесте да је пред вама теолог, професор Богословије, који је од изузетног значаја био за нас младе професоре, који је био једна конекција врло потребна између људи о којима је говорио Митрополит Јоаникије, а то су ученици аве Јустина, људи који су седамдесетих и осамдесетих година постајали угледни пастири Српске Православне Цркве и нас великог броја људи који су из свјетовних школа, основних и средњих школа и није имала везу углавном са литургијским животом Цркве, осим што су углавном били у питању људи који потичу из побожних породица и што су крштени”. – подсјетио је прота Гојко.
Он је у даљем обраћању акцентовао да је нарочито прва деценија обновитељског рада блаженопочивпег Митрополита Амфилохија незамислива без великог учешћа Владике Јована Пурића:
,,Незамислива је прва деценија обновитељског рада Митрополита Амфилохија у Црној Гори о којима смо много слушали ових година од како се наш блаженопочивши Митрополит упокојио, без оца Јована који је био мирни, фини, уредни професор који није никада закаснио на час, никад прескочио предавање, никад није оставио ђаке да чекају доручак, ручак, вечеру, што се некад нама млађима, а и Митрополиту који је имао много обавеза могло десити, могло нам је бити јер је ту био о. Јован који је био непрестано дан и ноћ са ђацима”.
,,Повлачење Владике Јована Пурића са Епархијске службе, а нека ми буде дозвољено и о томе да кажем неку ријеч, очигледно је да су и повлачења некад благословена и за људе који се повлаче и за заједницу, јер погледајте шта долази испред нас као последица тог његовог посвећења књизи и светим оцима, пред нама је веома важно дјело које је Владика Јован припремио. Најбоље ћемо Свето Писмо разумјети на Светој Литургији. И велики допринос Владике Јована је што је направио компромис између нашег самосталног читања Светог Писма код куће и слушања Светог Писма на Литургији. Ево, сада можемо да читамо кући Свето Писмо по црквеном реду и то је можда најважније оно што нам доноси четворотомна збирка тумачења Светог Писма са тумачењем светих отаца Владике Јована”. – закључио је прота Гојко.
На крају Владика Јован се обратио свима присутнима поручивши да је ово четворотомно издање једно велико уздарје, осврнувши се на утицај својих учитеља и узора духовног живота Оца Јустина, Митрополита Амфилохија, Владике Атанасија, карактеришући њихове личности у историјском контексту непоновљивости и несагледиве величине:
,,Ово је једно уздарје на дар Божији, али и на дар наших учитеља (Оца Јустина, Митрополита Амфилохија, Владике Атанасија) гдје смо заиста били почаствовани да имамо такве учитеље који су историјске личности и рађају се једном у 300 – 400 година. Њима не можемо мјерити ни себе ни своје савременике”.
Он је подсјетио да је Митрополит Амфилохије својом личношћу изражавао најдубљу тајну везе истине, доброте и лепоте, те да је и једна од монографија – издања Владике Јована понијела тај назив, посветивши је блаженопочившем Митрополиту Амфилохију:
,,Монографију ,,Венац, истине, доброте и лепоте” посветили смо Митрополиту Амфилохију, који је на неки начин својом личношћу изражавао најдубљу тајну везе, истине, доброте и лепоте. Само слушајући њега, 20 година идући уз њега као ђакон и свештеник, а поготову дајући ми поверење као тако младом јеромонаху да будем чувар ћивота Светог Василија, одувијек сам сматрао да је Свети Василије игуман Манастира Острог а на другим месту Митрополит Амфилохије у мојој свести, да сам само ту чувар да му припомогнем”.
Владика се у наставку обраћања присјетио како је Митрополит Амфилохије све својом љубављу и личношћу обједињавао, људе различитих карактера, темперамената, истакавши да је манастир Острог био његово највеће училиште, поебно послушања по којему је све радио у цркви и које му је много користило а све што је касније услиједило у његовом животу:
,,Оно што за мене јесте било величанствено јесте како нас је све Митрополит Амфилохије сабирао својим духом и како нас је све различите, са различитих факултета, разне типове личности, темперамената, карактера, све нас је обједињавао. Острошко училиште је надасве највеће училиште, послије свих академија. Није мала ствар имати ту част да 70 свештеника рукоположите у својој архипастирској служби и да будете у таквој Епархији (Нишкој) послије таквог Патријарха (Иринеја) и да будете наследник. И оно што је најважније: све што сам радио, трудио сам се да послушам Цркву. Да се послушају старији, да се послушају своји учитељи и нека је благословено. Да није Пресвета Богородица имала послушање и рекла Архангелу Гаврилу: ,,Нека буде по твојој речи” да ли би дошло до оваплоћења?” Овај период за мене је био најблагословенији, јер да није било овога у претходном периоду, све ово што сам записивао остало би у свескама и никада се не би објавило”.
,,Само сусретање и долазак у ову светињу за мене је велики доживљај. На самом крају хвала Богу, светитељима на небесима, хвала Високопреосвећеном Митрополиту и вама који сте иницирали ово вече. Јер мислим да неће бити неких посебних промоција ових књига, зато што је то тек започето дјело, треба тек да се прикључе људи и да се даље ради на томе, тако да хвала Богу што смо се срели. Нека буду срећни и благословени празници наступајући”. – пожелио је на крају Преосвећени Епископ Јован Пурић.
Борис Мусић
Фото: Жељко Драшковић
Извор: Митрополија црногорско-приморска
