Митрополит Јоаникије и Епископ Методије служили помен поводом 25 година од НАТО агресије у Мурину
На Велики уторак, 30. априла 2024. године, у цркви Свете Петке у Мурини, Свету Архијерејску Литургију пређеосвећених дарова служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и уз молитвено присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија.
Епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Боро Врховац, протојереј Предраг Шћепановић, јереј Ненад Бубања и архиђакон Јаков (Нинковић).
На велику радост муринског храма Свете Петке, фудбалер Никола Жигић са породицом, даривао је икону муринских мученика која је рад умјетнице Сање Миладиновић
По одслуженој Литургији, сабрани су, у свештеном литијском ходу, приступили спомен чесми гдје је, као и претходних година, служен помен невиним жртава са Мурине, дјеца: Мирослав Кнежевић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић и одрасли: Милица Кочановић, Вукић Вулевић, Манојло Коматина.
Помен су служили Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, а присуствовали су: предсједник Црне Горе Јаков Милатовић, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, министри у Влади Црне Горе Момо Копривица и Драгослав Шћекић, амбасадори Републике Србије Небојша Родић и Руске Федерације Владислав Маслеников, предсједници општина и друге личности из политичког и друштвеног живота Црне Горе.
У свом обраћању, Епископ Методије је казао да су сви они били овдје када су НАТО бомбе 1999. године падале на незаштићен народ и убијале дјецу. Разарања демонског посланства, по ријечима Његовог Преосвештенства, оставила су за собом патњу и гробове. Дјечије гробове.
„Некада велика Европа апостола Петра узела је на себе службу Непоменику поништавајући властите хришћанске коријене из којих је расла и цвјетала, па је велика европска култура престала да буде велика одлучивши да убија дјецу. Може ли се ниже пасти и пропасти...питали смо се онда, питамо се и данас гледајући страдање дјеце у цијелом свијету“.
„Који су то послови, интереси, знање, убјеђење који их наводе на такав чин и у име чега? Стратешки интереси самодовољног и самозадовољног тзв.“цивилизованог свијета“ изван чијих граница живе неки за њих небитни људи, мртви опљачкани експонати, они који морају да буду сиромашни и безимени да би они били богати и углађени. Охоли иродски свијет и сви сљедбеници његовог посрнућа, морају знати да иза тих граница и изван њихових граница - је живи Бог“, навео је Епископ Методије, додавши да је то исти Онај, кога су тражили по Јудеји како би спријечили губитак престола и задржали власт, баш као и те 1999. године, као и данас.
„Нису Га пронашли, али су у помахниталој мржњи поклали 14.000 витлејемске дјеце. Никада Га и не могу ни пронаћи. То је изван њихових моћи и у томе је сва несрећа. Бог живих није њихов бог. Јевреји Ироду никада нису опростили тиранију, окрутност и сервилност према Риму. Да ли смо ми нашим Иродима опростили тиранију, окрутност и сервилност према Риму? Да ли је ико икада и тражио опроштај? Да ли су неки овдашњи, зарад пријестола и власти, опростили умјесто ових малих гробова? Смије ли се то самозвани „цивилизовани свијете“, смије ли се то мали човјече на путу до гроба?“, запитао је Владика.
Оцијенио је да је покољ невиних манир тзв. „цивилизованог свијета“.
„Погажена су сва „света начела“ западне цивилизације – споразуми и договори, правне норме и принципи којима је Западна Европа стотину година мамила аутошовинисте незападног свијета. И истакла су се нова начела, још „светија“ – зову се „бруто домаћег производа“ или профит. Сваки Јуда тражи и нађе Крвну њиву. Ништа сем зла коме су се предали и коме служе није разлог мржње према другоме. Ни онима који су то чинили, ни онима који њима служе“.
„Но, ипак вам велим... Нико да не заборави на Бога који није убијен у колијевци. Нико да не заборави на Божије који су убијени у колијевци и овдје и широм свијета који су полегли у знане и незнане гробове. Не заборавимо никог. Јер Бог неће ништа заборавити, а као у причи о богаташу и убогом Лазару, чије име значи „Бог ми је помоћ“, нико неће моћи накнадно да кога увјери. Биће све доцкан“, указао је Преосвећени Епископ.
Осврнуо се на то како су страдале дјевојчице Јулија Брудар и Оливера Максимовић, које су у том тренутку биле у продавници.
„Покушале су побјећи кад је пала прва бомба, али је убрзо са НАТО авиона послата и друга која је погодила мост десетак метара удаљен. Двије дјевојчице од 10 и 11 година и 13-огодишњи дјечак Мирослав Кнежевић, лежали су мртви под гомилом цигли. Људи су у паници трчали док су авиони наставили са бомбардовањем. Тог 30. априла 1999. у ваздушним ударима НАТО-а у Мурину поред дјеце, убијени су 46-огодишњи Вукић Вулетић и пензионери Милка Кочановић и Манојло Коматина, који су имали 69 и 72 године. До 17 пројектила на уснуло село, уз камени мост, са отприлике 400 становника, у коме је највећаграђевина школа. Још се чувају књиге избушене гелерима“, казао је Владика, оцијенивши да нико није јавио да хитају Иродови НАТО јуришници, јер, како је казао, није било човјека као ни у Бањи Витезди, те је безљудица, увијек, узрок сваког јада људског и страдања.
„Блаженопочивши Митрополит Амфилохије и Митрополит Јоаникије на челу Српске цркве у Црној Гори, увијек, су били уз свој страдални народ, видајући њихове ране и непребол. Али је данас први пут и држава Црна Гора дошла на мјесто гдје су побијена њена дјеца. Пуних 25 година држава Црна Гора понашала се као они који су побили њену дјецу. Није највећи гријех красти новац, већ красти памћење. Покрасти памћење на своју убијену дјецу, то је стравичан злочин и показатељ страшног стања и духа упорног самопорицања у коме је таворила ова земља“, истакао је Епископ Методије, поручивши да нам као народу преостаје да будемо људи, јер ћемо само тако страдалој дјеци и људима бити браћа.
„Само тако ћемо са овим гробовима устати Христу у сусрет и у вјечности се грлити љубављу непресушном и бескрајном. Будимо људи, увијек и по сваку цијену. Будимо као ови најмањи у Царству Божијем. Будимо људи и будимо Божији. Будимо свијетлост свијету који је сав у мраку непостојања. По дјелима ћемо га познати, по дјелима нека и нас познају. Нека наша дјела буду дјела истине, љубави, части и вјере, као што су и наша дјеца“.
„Вјерујмо и живимо. И кад смо под крстом с Мајком Божијом, као сад, и кад носимо свој крст као увијек, и кад смо на крсту са Христом распети. Будимо свијетлост свијету, будимо људи, никад нељуди, никад дјецеубице, никад слуге идолу, никад мрзитељи брата с ове или оне стране границе цивилизације, никад издајници себе самих, свога српског рода и крви своје, никад издајници свога Бога и отпадници од свијета Живих. Нека нам сјећање на нашу дјецу и све наше страдале буде увијек опоменик“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Методије.
„Данас је тужан дан за ово мјесто и тужан дан за цијелу Црну Гору“, рекао је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић.
Данас се, додао је Милатовић, сјећамо недужно страдалих у НАТО бомбардовању 1999. године.
„Сјећамо се нашег Мирослава, Јулије, Оливере, Милке, Вукића и Манојла. Ја сам данас овдје дошао прво као човјек, а онда и као предсједник државе Црне Горе да одам почаст сјенима ових недужно страдалих дјеце и људи. Као држава и као народ сјећање је наша обавеза и одговорност, јер ако се не сјећамо онда и не постојимо. Због тешке прошлости коју смо имали, данас као предсједник државе Црне Горе, сигуран сам, да је једина исправна политика политика мира и просперитета и све што радим, радим томе у циљу. Желим на крају да са овог мјеста апелујем и на посланике у Скупштини Црне Горе, и на Владу Црне Горе да што хитније донесу закон да обештете муринске жртве и да се, барем, на тај мали начин, у име државе Црне Горе, одужимо и бар мало исправимо неправду заборава која је у нашој земљи постојала у претходних 25 година“, рекао је предсједник Црне Горе Јаков Милатовић.
Обраћајући се с поштовањем породицама страдалих, предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић је казао да је његова људска обавеза била да сваке године 30. априла буде у Мурини.
„Али сада, први пут долазим не само у лично име, него долазим у име државе и то је оно што је Владика Методије веома добро уочио да, после 25 година, држава, први пут, одаје почаст страдалим људима у Мурини. Неки који су то требали прије нас да ураде нису жељели. Прошло је пуно времена, али неправде и невине жртве заслужују да то буде исправљено. Предсједник државе је, управо, саопштио једну ствар која је важна, а ја бих рекао да све што је имао у својој природи, у свом карактеру овај народ почивало је на жртви. Највише је било невиних жртава, јаме су пуњене нашим прецима, прављени су логори смрти, убијано и младо и старо и, углавном, та жртва је, кажем, обликовала карактер нашег народа и овог поднебља“.
„Наша мајка Црква успјела је да сачува заједно са народом сјећање од прије хиљду година до данас на све оне невине жртве. Његовали смо и поштовали и оне храбре ратнике и мученике који су се борили за свој народ и тако треба да наставимо да радимо. Ево, после 25 година, држава Црна Гора исказује дужно поштовање онима који су давно заслужили да им се то поштовање искаже. Ја се клањам њиховим сјенима у име Црне Горе и желим да се њиховим породицама све на добро врати, а да се ова дјеца и честити ови људи и жене памте не само у овом крају, него у читавој Црној Гори о чему свједочи увијек велико присуство људи и ово се не да и не може заборавити“, сматра предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.
Након одслуженог помена и полагања вијенаца на спомен чесму, услиједила је духовна академија у сали мјесне основне школе. Учесници су били Ивана Жигон, Славиша Чуровић, Дјечији омладински хор Младенци из Берана, гуслар Максим Војводић, етно појац Бранка Зечевић и дјеца из Берана.
Фото: Владо Шћекић
