Томина недјеља прослављена на Брзави

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у другу недјељу по Пасхи – Томину недјељу, 15. априла 2018, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог апостола Томе на Брзави код Бијелог Поља.

Томина недјеља прослављена на Брзави

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући сабранима Васкрсење Христово и прољећну славу овог светог храма. Казао је да данас прослављамо Васкрсење Христово и Томино васкрсење из невјерја, обновљење Томине вјере и заједништа са апостолима.

„Прослављамо Томину недјељу, сјећамо се на онај величанствени догађај када је Васкрсли Христос призвао свог апостола Тому, који се није задесио приликом првих јављања Христових и говорио је браћи апостолима да не може вјеровати у васкрсење док својим очима не види Господа, да је Он исти Онај Који је на крсту излио своју живоносну крв, издахнуо, умро и погребен био.

„Говори се да је ово Томино невјерје, а то се може рећи уз важне напомене. Тома, заправо, још није имао пуноћу вјере, иако је слушао од своје браће апостола и знао је да га они не лажу, али, није могла ући радост у његово срце док он сам не види својим очима Господа. Тома је био крајње искрен човјек, дубоке савјести. У његовој души се одвијао тежак духовни процес, јер није могао у пуноћи да вјерује оно што говоре Свети апостоли, нити је могао да напусти свог Господа“, рекао је Његово Преосвештенство.
Невјерје Томино је, заправо, било тражење сусрета и Бог га је тога удостојио.

„Господ Исус Христос Спаситељ милостиви, свежалостиви није хтио да изгуби свог ученика, него је хтио да га сачува. Није дозволио да отпадне од лика апостолског као што је отпао Јуда, него га је, опет, придружио својим љубљеним ученицима. Јавио му се Господ са ожиљцима рана, добијених на крсту и Тома је видио да је то Онај исти, није привиђење као што многи говоре, а Господ позива љубљеног ученика Тому: Пружи руку своју, дотакни се ребара мојих и рана и не буди невјеран, него вјеран“.

„Тома је послушао Господа, дотакао се ожиљака од рана Христових и исповједио вјеру на најсавршенији начин, као што то чини човјек у кога се уселио Дух Свети и сила истине, узвикнувши у том моменту кратко: Господ мој и Бог мој. Из овог догађаја се много тога примјењује у нашем животу, питање је да ли смо тога свјесни или не, али тек када видимо страдања наших ближњих, када се дотакнемо њихових страдања, када саосјећамо са тим страдањима и осјетимо их као своја, тек тада упознајемо своје ближње и свој народ“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Додао је да је наш многострадални народ вјера кријепила у најтежим моментима историје, а и данас, по Владикиним ријечима, трпимо тешкоће, страдања и нико осим Руса, сматра он, не разумије патње нашег народа на Косову и Метохији.  

„Једино они помињу наше патње, страдања и неправде које нам се догодише од моћних држава овог свијета. Ово говорим да бих указао на то да наша вјера није само теорија, није само књига, није чак ни само ова служба, него је живот и све оно што имамо у нашој светој вјери претаче се у живот“, поручио је Владика Јоаникије.

Video kanal Eparhije  Radio Svetigora  Sveviđe

Srpska pravoslavna crkva